Kriminalitet žena
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 18 | Nivo: Pravni fakultet

1. TEORIJE O PRISUTNOSTI ŽENA U KRIMINALU
Ovde takođe možemo videti koja su najzastupljenija krivična dela koja su žene počinile. Najčešća krivična dela su krivična dela protiv imovine, zatim dolaze krivična dela protiv života i tela i krivična dela protiv javnog reda i morala. Među imovinskim krivičnim delima najčešće su prevare, a među delima protiv života i tela dom
...............................NAMERNO UKLONJEN DEO TEKSTA.................................
e, što onda i omogućuje takvu vrstu nasilja i čini je prihvatljivom. Smatra se da je ovaj svet uvek pripadao muškarcima i da je hijerarhija polova postojala već u primitivnoj hordi i održavala se vekovima. Prema etnografskim podacima superiornost muškaraca u primitivnoj hordi bila je izražena lovom i ubijanjem. Agresivnost ljudskog mužjaka suprostavljala se pasivnosti ljudskih ženki. U zemljoradničkim zajednicama žena je imala određeni prestiž zbog kulta plodnosti. No usprkos matrijarhatu kao pojavi, društvo je oduvek bilo muško jer je politička i društvena vlast pripadala muškarcima. Sa pojavom stočarstva, obrađivanja metala i zemljoradnje javlja se patrijarhat. Muškarac je prigrabio uzde, a žena je bila lišena svog dostojanastva, podjarmljena, pretvorena u robinju i oruđe za rađanje dece. Pojava monogamne porodice, zasnovana na vladavini muškaraca donela je nejednakost i antagonizam u odnosima između polova. Kad je patrijarhat postao društveno premoćan, oduzeo je ženi sva prava - ona se kupuje kao stoka, ništa ne poseduje - ona je posed najpre oca, kasnije muža.
U srednjem veku žena zadržava podređen položaj i apsolutnu zavisnost od muža i oca. Hrišćanska ideologija je u mnogočemu pridonela ugnjetavanju žene kojoj su bila uskraćena sva prava. U feudalizmu položaj žene bio je klasno uslovljen. Tek u 18. veku sloboda i nezavisnost žena postaje veća. Žene se uključuju u društveni i politički život, ali bivaju i sve više napadane. Kapitalistički način proizvodnje uključio je ženu u proizvodnju, ali je zadržao njenu ekonomsku i pravnu nejednakost. Klasno društvo je stvorilo sliku žene kao bića slabog, pasivnog, iracionalnog, poslušnog, prilagodljivog, nežnog, čije je mesto pored kućnog ognjišta, a jedino zaduženje biološka reprodukcija, dok je od muškarca stvorilo sliku snažnog, aktivnog, odgovornog, racionalnog bića kome su dostupne sve funkcije i položaji u društvenom i političkom životu.
Ali iako je danas postignuto normativno izjednačavanje žena i muškaraca, borba žena se i dalje nastavlja jer stvarnost zaostaje za normativnim aktima. Diskriminacija žena još uvek postoji u porodičnom i društvenom životu jer neke karakteristike patrijarhalnog sistema još uvek postoje i nisu iskorenjene iz razmišljanja naroda. Utecaj kulturne sredine u kojoj čovek živi oblikuje njegovu ličnost i način na koji on vidi svet. Kultura utiče na stavove i saznanja ljudi koje oni u pravilu uzimaju zdravo za gotovo, tj. ne dovodeći ih u pitanje i koji usmeravaju njihovo ponašanje i verovanje. U svakom društvu još uvek postoje određena očekivanja koja se smatraju odgovarajućim za muškarce i žene. Rod oblikuje ono što drugi očekuju od nas. Kroz socijalizaciju ljudi stiču određene veštine s obzirom na pripadnost određenom polu. U društvenim institucijama ljudi uče svoje uloge, a porodica je najvažnija od tih institucija. Tamo devojčica saznaje hijerarhiju polova, njena okolina joj određuje način ponašanja, podučava je kuvanju i domaćinstvu, ne dopušta joj da bude agresivna, već traži da bude mirna i poslušna.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]